KUTER (engl. cutter, franc. cotre, njem. Kutter, tal. colter, cottero), brod na jedra s jednim jarbolom i dvije ili više prečki.

Kuter se postepeno razvio iz jednostavnijeg cat-boata i slupa. Cat-boat je čamac s jednim jarbolom gotovo sasvim na vrhu pramca. Jarbol nosi veliko sošno jedro, bez prečaka. Kasnije se, radi lakšeg i bržeg okretanja čamca pri jedrenju uzvjetar, namjestio kosnik i nad njim razapela prečka, jarbol je pomaknut prema krmi i tako je nastao slup. Daljnjim razvojem produljen je kosnik (sa više prečaka), a jarbol je produljen nastavkom, na kojemu je razapeto vršno jedro. Ovako osnašćena jedrilica dobila je naziv kuter. U novije doba k. ima goli čelični ili drveni jarbol (bez nastavka).

Kuteri su služili u teretne, ribarske, peljarske, carinsko i poštanske svrhe. U novije se vrijeme grade samo kao jahte. Glavna karakteristika kutera je njegovo jedrilje (sošnjača, vrška, te dvije ili više prečaka).

Trup je u podvodnom dijelu oštar i vitak, kobilica ravna ili kosa i prema krmi produžena radi povećanja lateralnog presjeka i smanjenja zanosa. Manji su kuteri imali uvlačivu željeznu kobilicu (središnja perajica). Nadvodni dio pramca ima ravnu, upadnu ili okomitu prednju statvu, a krma je ispružena s okruglim ili ravnim završetkom, a ponekad i s malim zrcalom. Trup je uvijek od drva. Glavni uzdužni i poprečni elementi su od tvrdih vrsta (hrastovina, tikovina, brestovina i dr.), a sporedni od srednje mekih (arišovina, borovina, pičpinjevina i dr.). Vanjska je oplata u glatkom sistemu gradnje.

Jedrilje. Glavno je jedro sošnjača razapeta uz jarbol između sošnjaka i deblenjaka. Površina joj je obično oko 0,5—0,6 ukupne površine jedrilja. Iznad nje se razapinjala vrška od 0,2—0,3 površine glavnog jedra. Na nepomičnom letu između statve i vrha jarbola razapinje se letnjača od 0,2—0,3 površine glavnog jedra. Na dva leta između vrha kosnika i vrha jarbola razapinju se: na pomičnom letu prečka, a na nepomičnom prečkica. Ukupna površina prečaka iznosi 0,2—0,45 površine glavnog jedra. Na križu se pri krmenom vjetru razapinjalo križno četvorokutno jedro, koje se kasnije izostavilo zajedno s križem i zamijenilo spinakerom.

Ukupna se površina jedrilja računa prema površini konstruktivne linije (3,6—5,5 Fvl); uronjenoj površini glavnog rebra (50—70 Fvl); istisnini (16—19 D) ili brutto tonaži gornje palube (2,5—3,0 brt) . Regatni ili sportski k. ima više jedrilja od ostalih kutera.

Jarbol ima ponekad i mali križ, a usađen je u brodski trup vertikalno ili 2° nagnut prema krmi, na ⅜ duljine trupa (⅜ L) od prednjeg brida pramčane statve. Visok je ⁵/ ₃ L—2 L.

Kuter je prilično širok. Nadvođe je ribarskog i teretnog kutera dosta visoko, a sportskog normalno nisko. Istisnina se kreće od 10—60 t. Ima i većih kutera, osobito teretnih. Kao primjer neka posluži teretni kuter s ovim glavnim karakteristikama: L = 18,5 m, В = 5,8 m, H = 3,1 m, T na glavnom rebru = 2,2 m, T na krmi = 2,35 m. Ukupna težina trupa s opremom P ₁ = 50 t. Ukupna težina tereta i balasta P ₂ = 45 t. Ukupna težina ili istisnina D = 95 t (V = 93 m ³). Ukupna površina jedrilja F = 322 m ² (50%), sošnjače 161 m ² (50%), vrške 42 m ² (13%), letnjače 37 m ² (11,5%), prečke 55 m ² (17%) i prečkice 27 m ² (8,5%).Т. В.

Ime kuter prešlo je od jedrenjaka na brodove, koji su i dalje služili istoj svrsi, ali su izgubili jedrilje. Tako je današnji US Coast Guard Cutter već veliki patrolni brod s parnim ili motornim pogonom i naliči na modernu korvetu. U SSSR-u se kuterima zovu motorni patrolni brodovi, a u mnogim mornaricama hidrografski kuteri su brodovi što naliče na fregate.

Kuterom se nazivaju i čamci na vesla, upotrebljavani u raznim ratnim mornaricama (v. PE, II, str. 311—314), te čamci na ratnim ili trgovačkim brodovima, pokretani veslima ili strojem (na pr. steamcutter) za raznu upotrebu.

Boston cutter, nazvan i Irish Boat, je tip ribarske brodice, koja se gradila u Bostonu oko 1860 sa dosta velikim nadvođem i vitkim linijama. Prednja je statva bila gotovo vertikalna, a krma je svršavala skoro vertikalnim zrcalom. Imala je snast kutera, dvije prečke i glavno jedro bez vrške; sada se više ne gradi.

Cutter Gig, brodski čamac, između kutera i giga, dug 6—7 m. Pokreću ga četiri do šest veslača, svaki s jednim veslom na svojoj klupi.

Fischerei Kutter, njemačka drvena brodica ili brod iz Sjevernog i Baltičkog mora za ribanje (kočom). Postojala su dva tipa: Plattekutter s plosnatim dnom i Scharfkutter s okruglim dnom. Imali su snast ketcha. Postepeno su ih zamijenili kuteri, građeni od čelika, obla dna na motorni pogon. Moderni su brodovi dugi 15—25 m, široki 4—6 m, sa strojem 50—200 KS i spremištem za živu ribu 10—65 m ³ (v. Ribarski brod).R.

Kuter mornarički, čamac na brodovima ratnih mornarica za opće svrhe, i kao čamac za spasavanje kod nesretnih slučajeva. Razlikuje se više razreda prema veličini. Dugi su 7,5—10 m, a oblik im daje dobra pomorska svojstva i laku upravljivost. Uvijek se grade sa zrcalom, uglavnom od hrastovine i brestovine. Veći kuteri imaju vanjsku oplatu dijagonalnog ili glatkog sistema, a mali dijagonalnog ili prijeklopnog sistema (v. Čamac) . Za pogon služi 8—12 vesala u izbama (na svakome vesla po jedan veslač). Veći su kuteri opremljeni sa dva jarbola (nešto nagnuta prema krmi), koji nose oglavna jedra; katkad imaju mali kosnik i jednu prečku. Manji je kuter osnašćen jednim okomitim jarbolom, sošnim jedrom i prečkom. Ukupna površina jedara iznosi 24—42 m ² . Pod jedrom dobro jedri i dobro se drži na moru. Kuter može ukrcati do 50 ljudi (s veslačima). Moderni kuteri imaju većinom motor, i to veći ugrađeni, a manji vanbrodski. Manji se kuteri grade i s uvlačivom željeznom kobilicom (središnjom perajicom).

Kutter Ever, brod sa snašću kutera. Oblikom trupa naliči na ever; ima pomičnu kobilicu, a upotrebljava se za ribarenje u Sjevernom moru i oko ušća Labe.

Revenue Cutter, naoružani carinski patrolni brod sa snašću kutera. Služili su za carinsku službu u Velikoj Britaniji poslije Napolenovih ratova, kasnije i u USA, radi sprečavanja krijumčarenja i nedopuštenih pomorskih akcija. Britanski carinski kuter nosio je prečku i letnjaču, kojoj je oglav bio postavljen gotovo na vrhu kosnika. Brod je bio opremljen poprečnim i uzdužnim jedrima, koja su se razapinjala prema potrebi. Poprečna su bila: debleno i košno jedro te jedno pršno jedro, koje se postavljalo na pogodnu stranu, a uzdužna: sošnjača i vrška. Ovi su brodovi bili brzi i naoružani topovima (6 sa svake strane). — U USA su se Revenue Cutters razvili u Coast Guard Cutters.

Tortola Cutter, pokriven domorodački čamac s otoka Tortola (otoci Virgin u Antilima), upotrebljava se za prijevoz putnika i robe između otoka. Trup je veoma čvrsto građen, ima ravnu, nešto izvučenu pramčanu statvu i tupu krmu sa zrcalom. Na pramcu se na palubi nalazi malen četvorokutan otvor, na krmi otvor za krmilara, a između ovih grotlo spremišta. Snast se sastoji od jednog jarbola sa širokim trokutnim jedrom i širokom prečkom. Duljina 6,6 m, širina 2,4 m, gaz 1,1 m.

LIT.: F. L. Middendorf, Bemastung und Takelung der Schiffe, Berlin 1921; A. Tiller, Yachtbau, Berlin 1937; Nostitz-Jänkendorf, Seemannschaft, Berlin 1941; G. Clerc-Rampal, La Pratique du Yachting, Paris 1951.T. B.