KOLONIJALNI PAKT ( Pacte colonial, Système colonial, Régime de l’Exclusif), naziv, kojim se označivalo pravila o monopolu trgovine i plovidbe Francuske u odnosu prema njenim kolonijama. Taj je monopol, na temelju kraljevske naredbe od 10. VI. 1670, uveo Colbert, a sastojao se u tome, da su. kolonije mogle izvoziti svoje proizvode isključivo na tržište metropole, kao što su opet mogle uvoziti potrebne proizvode isključivo iz metropole, a kod toga su se morale služiti samo brodovima francuske zastave. Čak i promet između kolonija bio je pridržan domaćoj zastavi. Povreda tog monopola od strane brodova tuđih zastava kažnjavala se konfiskacijom takva broda. Za uzvrat svoga podređenog položaja u izvoznoj i uvoznoj trgovini imale su kolonije monopol uvoza šećera u Francusku. Taj je sistem bio zadržan i u Aktu o plovidbi Konventa od 21. IX. 1793 i u dekretu od 27. vendémiairea god. II., ali je poslije Napoleonovih ratova prestao vrijediti monopol uvoza šećera iz kolonija u Francusku. Tako su kolonije izgubile jedinu prednost, koju su iz tog sistema crple. Kolonijalni je pakt napušten zakonom od 3. VII. 1861 za Guadeloupe, Martinique i Réunion, a konačno je ukinut dekretom od 9. VII. 1869 za sve kolonije, jer njegove mjere nisu više odgovarale novim oblicima kolonijalističke ekspanzije. Samo je monopol francuske zastave u plovidbi između metropole i Alžira ponovo uspostavljen zakonom od 2. IV. 1889 s obzirom na poseban status, koji je Francuska ovoj zemlji bila namijenila. Naziv Kolonijalni pakt dan je odredbama kraljevske naredbe iz 1670, jer se ta naredba tumačila, kao da je proistekla iz međusobnog sporazuma, a i zato, da se stvori fikcija, kao da se radi 0 sistemu, po kojemu kolonije dobivaju zaštitu metropole i spomenute prednosti u trgovini s njom na temelju dogovora, iako se radilo o jednostrano donesenim propisima. Kolonijalni pakt ostao je, pored Cromwellovih navigacionih akata, kao jedan od najjačih spomenika u povijesti protekcionističke ere pomorske politike XVII. i XVIII. st., poznat i kao kolbertizam, u korist trgovačkih društava, t. zv. »kompanija«, kojima je država priznavala velike privilegije, tako da su postale »državom u državi«.

LIT.: A. Verona, Pomorsko pravo, 2. izd., Zagreb 1927; Ch. Lyon-Caen i L. Renault, Traité de droit commercial, 5. izd., br. 9, 12 i 14, Paris 1931; G. Hardy, La Politique Coloniale et le Partage de la Terre, Paris 1937, 39; G. Ripert, Droit maritime, 4. izd., I., Paris 1953 str. 159—161.E. P.